O analizi

Tri osnovne vrste testa za KORONA VIRUS se koriste u Srbiji i u svetu. Dve vrste se mogu koristiti za dijagnostikovanje ovog oboljenja (dokazivanje prisustva virusa u organizmu, odnosno telesnim tečnostima koje se koriste za analizu) a treći za dokazivanje prisustva antitela na ovaj virus (i/ili određivanje koncentracije antitela na SARS-CoV-2), kao dokaz da je organizam trenutno zaražen ili da je bio u kontaktu sa virusom, odnosno da je pacijent preležao infekciju ovim virusom.

Za dijagnozu SARS-CoV-2 infekcije (COVID-19) koriste se molekularni (RT-PCR) test (1) i antigenski test (2).

Za otkrivanje prisustva antitela (određivanje koncentracije antitela) na SARS-CoV-2 u krvi koristi se test na antitela (serološki test) (3).

Uzorak

CR ili antigenski test: da bi se dijagnostikovale trenutne infekcije, uzimaju se nazofaringealni, bris nosa i/ili bris grla; u nekim vrstama antigenskih testova može se uzeti uzorak pljuvačke.

Uzorak izbora je bris zadnjeg dela nosne šupljine na granici sa ždrelom (nazofaringealni bris). Prikuplja se tako što pacijent zabaci glavu unazad, a zatim se bakteriološki štapić sa vatom na kraju pažljivo ubacuje kroz jednu od nozdrva dok se ne oseti otpor (oko 5 cm). Štapić se zadrži na tom mestu nekoliko sekundi, a zatim se nekoliko puta okreće i povlači. Ovo nije bolno, ali može biti neprijatno i može dovesti do suzenja očiju i kašlja. Osim nazofaringealnog brisa moguće je uzeti bris zadnjeg dela grla (orofaringealni bris) ili bris iz prednjeg dela nosne šupljine. Ponekad se može uzeti uzorak pljuvačke (salive) u odgovarajući kontejner.

Test na antitela: uzorak krvi (iz vene ili iz prsta).

Kada se ispituje?

Kada imate simptome infekcije SARS-CoV-2 i/ili ste bili u kontaktu sa osobom koja ima dokazanu infekciju ovim virusom koriste se molekularni test (PCR) ili antigenski test.

Kada ste prethodno imali ovu infekciju ili sumnjate da ste imali COVID-19, a vaš lekar želi da utvrdi da li imate antitela na virus, koristi se test kojim se utvrđuje prisustvo antitela.

Priprema

Nije potrebna posebna priprema.

Detaljan opis

Bolest izazvana korona virusom (COVID-19) je bolest čiji je uzročnik novi soj koronavirusa nazvan SARS-CoV-2.

SARS-CoV-2 je novi virus koji se prvi put pojavio u decembru 2019. godine i raširio se celim svetom alarmantnom brzinom, što je navelo Svetsku zdravstvenu organizaciju da epidemiju proglasi pandemijom. Trajanje pandemije je uslovilo proučavanje ovog virusa od strane velikog broja naučnih grupa i sticanje novih znanja o ovoj bolesti, njenom uzročniku i mogućnostima za lečenje.

Do sada je poznato sedam vrsta koronavirusa koji mogu da se prenesu na ljude, a većina izaziva blage do umerene respiratorne simptome. Bolest koja je posledica infekcije SARS-CoV-2 slična je MERS-u (bliskoistočni respiratorni sindrom) i SARS-u (teški akutni respiratorni sindrom), jer ih izazivaju virusi iz iste familije, a bolesti koje izazivaju mogu dovesti u nekim slučajevima do upale pluća i smrti.

SARS-CoV-2 je novi virus, pa se smatra da su sve osobe u populaciji potencijalno podložne infekciji i trenutno se ne zna pouzdano ko može razviti ozbiljne komplikacije. Za razliku od sezonskog gripa, koji takođe može da izazove ozbiljno oboljenje i smrt, još uvek nema specifičnog tretmana za infekciju SARS-CoV-2. Za prevenciju i potencijalno iskorenjivanje ove infekcije (ili makar stavljanje pod kontrolu) razvijeno je nekoliko vakcina.

Određeni broj inficiranih osoba mogu biti asimptomatske ili da nemaju uočljive simptome, a da su ipak infektivni, potencijalno šireći virus na druge (tihi prenosioci). Veliki broj zaraženih osoba nema izražene simptome odnosno ima blag do umeren oblik bolesti i oporavlja se u roku od jedne do dve nedelje. Simptomi COVID-19 infekcije se obično javljaju u roku od 2 do 14 dana nakon izlaganja virusu. Istraživanja sugerišu da je prosečno vreme od prvog izlaganja do razboljevanja (period inkubacije) oko 5 dana, a oko 97% ljudi koji razviju simptome učiniće to u roku od maksimalno 11 dana.

Ključni simptomi COVID-19 infekcije su kašalj, otežano disanje ili povišena telesna temperatura. Dodatni simptomi mogu da uključuju groznicu, drhtavicu, bolove u mišićima, glavobolju, bol u grlu i gubitak mirisa ili ukusa. Simptomi mogu nestati nakon nekog vremena, a postoje i periodi tokom ove bolesti kada se neko sa COVID-19 oseća bolje. Deca i bebe uglavnom imaju blažu bolest, ali često imaju iste simptome kao odrasle osobe.

Rizik od ozbiljnih simptoma raste sa godinama i sa postojanjem hroničnih bolesti kao što su:

• srčane bolesti,
• plućne bolesti,
• visok krvni pritisak,
• dijabetes ili
• oslabljen imunološki sistem.

Neke osobe sa COVID-19 infekcijom mogu razviti upalu pluća, koja će u težim slučajevima zahtevati terapiju kiseonikom ili upotrebu respiratora, kako bi se obezbedilo dovoljno kiseonika organizmu. Iako je COVID-19 prvenstveno respiratorna infekcija, bolest može da zahvati i druge organe kao što su srce, mozak i bubrezi. U najtežim slučajevima, COVID-19 može dovesti do otkazivanja organa ili smrti.

Početne znakove i simptome COVID-19 često je teško razlikovati od onih kod obične prehlade ili drugih respiratornih bolesti, pa je neophodno testiranje kako bi se pomoglo u dijagnozi trenutne ili prošle infekcije.

Tok infekcije SARS-CoV-2 virusom:

Prosečno 1 do 2 nedelje nakon infekcije organizam koji je inficiran ovim virusom počinje da proizvodi antitela na virus, s tim što se njihov nivo vremenom postepeno povećava. Još uvek nije poznato koliko dugo ljudi nastavljaju da proizvode antitela i da li antitela štite od ponovne infekcije, pružajući trajni imunitet. Kao odgovor na različite vrste infekcija organizam (limfociti – B ćelije) sintetiše specifičnu vrstu proteina – imunoglobulina odnosno antitela (Ig-At). U slučaju virusne infekcije SARS-CoV-2 kao odgovor imunskog sistema organizma razvijaju se tri vrste antitela: IgA, IgM i IgG i to na nekoliko različitih proteina virusa (proteini virusa predstavljaju antigene za naš organizam čije prisustvo će senzibilisati B limfocite da sintetišu odgovarajuća antitela sposobna da se vežu za protein virusa i da neutrališu virus ne dozvoljavajući mu da uđe u ćeliju i da se umnožava).

• IgA su antitela koja su odgovorna za lokalni imunitet, to su takozvana sekretorna antitela koja se koncentrišu na sluzokoži grla, nosa, creva, odnosno u sekretu koji oblaže te sluzokože. U krvi se pojavljuju nekoliko dana posle pojave prvih simptoma, maksimum koncentracije dostižu za 2-3 nedelje a zatim njihova koncentracija opada i biva nemerljiva 4 nedelje nakon početka simptoma.
• IgM antitela se prva javljaju u krvi i njihovo prisustvo je pokazatelj sveže infekcije. Javljaju se u krvi neposredno pre pojave simptoma, za vreme pojave ili neposredno posle pojave simptoma, njihova koncentracija dostiže maksimum za 2-5 nedelja od pojave simptoma, nakon toga u narednih 3-5 nedelja koncentracija opada.
• IgG antitela počinju da se razvijaju u drugoj nedelji bolesti i maksimum dostižu za 3-7 nedelja od pojave prvih simptoma (prosečno oko 4. do 5. nedelje), plato koncentracija ovog imunoglobulina se održava do 8. nedelje kada počinje koncentracija da opada. Prisustvo specifičnih IgG antitela na SARS-CoV-2 virus u krvi u dužem periodu nakon preležane infekcije je dokaz da je pacijent preležao ovu bolest. Ova antitela se, od sve tri klase antitela koje organizam produkuje u odgovoru na prisustvo ovog virusa, najduže zadržavaju u krvi, za sada se smatra da je taj period minimalno oko 3-4 meseca, a kod nekih osoba i duže, mada još uvek nema dovoljno podataka, da bi se doneo definitivan zaključak.

Na slici 1 je prikazana dinamika promene koncentracije imunoglobulina nakon početka bolesti izazvane korona virusom.

Slika 1. Prikaz dinamike promene koncentracije antitela (IgA, IgM, IgG) tokom vremena nakon pojave simptoma bolesti izazvane korona virusom (početka bolesti). Preuzeto uz izmene iz rada: Post N, Eddy D, Huntley C, van Schalkwyk MCI, Shrotri M, Leeman D, et al. (2020) Antibody response to SARS-CoV-2 infection in humans: A systematic review. PLoS ONE 15(12): e0244126. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0244126

Na osnovu do sada prikupljenih podataka zna se da postoji pozitivna korelacija između nivoa sve tri klase antitela i težine bolesti. Zbog toga osobe koje su imale blaži oblik ove bolesti ne moraju imati visok nivo antitela u krvi (misli se pre svega na IgG koji se najduže zadržava u krvi).

Postavlja se pitanje da li postojanje IgG nakon preležane infekcije štiti osobu od reinfekcije. Ovo nije poznato u potpunosti, posebno u smislu da se ne zna koliko dugo ova antitela ostaju u krvi nakon ozdravljenja. Takođe smatra se da preležana infekcija svakako daje organizmu sposobnost da se uspešnije bori sa ponovljenom infekcijom u odnosu na primarnu bilo preko prisutnih imunoglobulina, bilo preko memorije koju je imunski sistem formirao u kontaktu sa virusom i tokom prve infekcije, pa svaki sledeći put kada dođe u kontakt sa virusom može brže da stvara antitela (imunoglobuline). Dodatne imunološke reakcije koje se razvijaju i u toku primarnog imunološkog odgovora i kod svakog sledećeg susreta sa virusom počivaju na aktivnosti B i T limfocita i mnogobrojnih citokina koje ove ćelije produkuju, kao i na nekim drugim činiocima imunskog sistema.

Testovi koji se koriste za dijagnozu SARS-Cov-2 infekcije ili potvrdu da je pacijent preležao ovu infekciju:

1. Real time RT-PCR reakcija (engl. real time reverse transcription–polymerase chain reaction) odnosno lančana reakcija reverzne transkripcije enzima polimeraze u realnom vremenu je metoda na kojoj se bazira većina testova za dokazivanje trenutne infekcije SARS-CoV-2 i oslanja se na testiranje upotrebom RT-PCR testa za otkrivanje RNK virusa u uzorku uzetom iz respiratornog trakta pacijenta. PCR je laboratorijska metoda koja se koristi za pravljenje velikog broja kopija kratkih delova DNK iz vrlo malog uzorka DNK. Ovaj proces se naziva „amplifikacija” (pojačavanje). Korak reverzne transkripcije omogućava prevođenje (kopiranje) virusne RNK u DNK, tako da se može koristiti tehnika PCR. Razlog za ovaj dodatni korak (reverzna transkripcija RNK u DNK) je u tome što korona virus spada u RNK viruse (pa se samo lanac RNK može izolovati iz biološkog materijala uzetog od pacijenta), a PCR metoda zahteva uzorak DNK.
2. Brzi antigenski testovi: Ovi testovi otkrivaju virusne proteine SARS-CoV-2 u uzorcima uzetim iz respiratornog trakta. Glavne prednosti antigenskih testova su u tome što oni mogu da daju rezultate za nekoliko minuta, jednostavniji su od RT-PCR testova i ponekad se koriste kao point-of-care testovi, na klinikama. Međutim, oni nisu tako osetljivi kao RT-PCR testovi, pa negativni rezultati ne isključuju infekciju.
3. Serološki test (test iz krvi za antitela) se koristi za određivanje koncentracije ukupnih, IgG ili IgM antitela na SARS-CoV-2. Ovi testovi otkrivaju antitela koja stvara imunološki sistem organizma kao odgovor na SARS-CoV-2 virus. Serološki testovi COVID-19 mogu utvrditi da li je pacijent u prošlosti imao ovu virusnu infekciju ili ne. Međutim, testovi na antitela nisu najpoželjniji testovi za dijagnozu trenutne infekcije. Antitela se ne pojavljuju 1 do 2 nedelje nakon što se prvi put inficira osoba ovim virusom, tako da testovi na antitela mogu bili lažno negativni u slučaju da se radi o ranoj fazi infekcije.